Najlepsa ljubav je pogresan racun, izuzetak koji potvrdjuje pravilo,
ono zbog cega si iskoristio rec nikad.
Ljubav nije mudrost vec ludost............ [You must be registered and logged in to see this image.]

ako kaniš pobijediti ne smiješ izgubiti

hehe seko (alexandra) vidi se da se sa mnom druzis btw odlican topic uspjela si

Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, i još čudnije: kako često nam baš to malo nedostaje!

Ljudska glupost i svemir su beskonačni, ali za ovo drugo nisam siguran

Mašta je važnija od znanja.

"Kada bi ljudi govorili samo ono što znaju, nastala bi tišina."

''I've gotta sister making babies with a Black and Decker blow torch.'' lol

Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.

Deco, možete misliti kakav je život kada je
od kolevke pa do groba najlepše đacko doba.

Dobra je svaka muka koja nas povezuje,
i loše je svako dobro koje nas razdvaja.

D.Radovic


Action speaks louder than words but not nearly as often.

All generalizations are false, including this one.

Be careful about reading health books. You may die of a misprint

M.Twain

"Twenty years from now, you will be more disappointed by the things that you DIDN'T do, than by the ones you DID do. So throw off the bowlines. Sail away from the safe harbor. Catch the trade winds in your sails. Explore. Dream. Discover."

~ Mark Twain

nije mi to za bezveze u potpisu. meni najbolji, najpametniji, najvažniji i najdraži citat. po njemu se trudim živjeti.

Postoje neke noci i neki dani
koji nas promene duboko i korenito,
a da se pritom, ne izusti nijedna rec..........

One art

The art of losing isn't hard to master;
so many things seem filled with the intent
to be lost that their loss is no disaster,

Lose something every day. Accept the fluster
of lost door keys, the hour badly spent.
The art of losing isn't hard to master.

Then practice losing farther, losing faster:
places, and names, and where it was you meant
to travel. None of these will bring disaster.

I lost my mother's watch. And look! my last, or
next-to-last, of three beloved houses went.
The art of losing isn't hard to master.

I lost two cities, lovely ones. And, vaster,
some realms I owned, two rivers, a continent.
I miss them, but it wasn't a disaster.

-- Even losing you (the joking voice, a gesture
I love) I shan't have lied. It's evident
the art of losing's not too hard to master
though it may look like (Write it!) a disaster

~ by Elizabeth Bishop


Morala sam čitavu pjesmu napisat. Obožavam ju..

U praznini njenih grudi, oglasio se pocetak potcinjenosti onome koji to od nje nije trazio. Pocetak igre stare koliko i svet : u kojoj ceznja onoga ko vise voli bez milosti ponistava svaku njegovu prednost.

Samo kad smo se sreli.
Sve ostalo na svetu će ići lako.

PRVA LJUBAV

Nemoj da mi uputiš više
nijedan pogled,
čak i ako bi smeo.
Svaki tvoj pogled samo nove uspomene piše
i tiho, nečujno urezuje tvoje ime
u neke moje još nerođene rime
zute i plave boje,
a ja nisam sigurna da li bi ti to hteo.
Ne budi moje orkane snene
da se neki ne zakovitla iz pene,
ponašaj se i dalje kao da ne postojim,
i kao što si do sada umeo
nastavi da gledaš kroz mene
u nedogled
iako tu ispred tebe stojim.

Nemoj uopšte da me gledaš,
zaboravi me.
Potroši svoje poglede na one druge,
na one što znaju da se kikoću,
da od svega naprave važnu temu,
na one izgubljene u beskraju
što ne znaju za samoću,
na one što se trude
da uvek nose šminku,
na one kojih se sve tiče
a tako malo znaju...
Gledaj njih,
zaboravi mene, klinku,
ja nisam takva niti takva mogu da budem,
ja sam iz neke potpuno druge priče.

Nemoj da mi uputiš više
nijedan osmeh.
Jedan je dosta.
Pomisliću da u tom novom još nešto piše
i bojim se, izazvaću podsmeh
kod onih kojih se sve tiče...
U meni se rodi i osta
želja koja klija i raste,
i izvija se i trudi
da izleti u nebo
i nemoguće preraste.
I zato nemoj, nemoj nikada više
da mi poklonis nijednog smeška.
Zamisli da me nema,
da ne postojim, tako je bolje.
Moram to da te molim jer se bojim,
strašno se bojim
da je tvoj osmeh samo greška.

Pokloni tvoj osmeh tamo nekoj drugoj,
i petoj, i sedmoj,
pokloni ga onima koje će znati da ga vrate,
onima koje ne vole čekanje,
kojima nije problem da svojim osmehom uzvrate
odmah, bez razmišljanja,
a da ga prime još manje.
Pokloni ga njima, meni nemoj,
jer moj osmeh predugo sanja
dok ne ugleda svitanje,
predugo čezne da izleti,
predugo plete šarene duge,
predugo trepti dok ne sine,
a za sve to vreme
moje usne su neme.
Zato me zaboravi
jer ja nisam kao te druge,
ja sam iz neke sasvim druge šeme.

Nemoj da mi uputis vise
nijednu reč,
čak i ako to želiš.
Sve reči mogu da imaju i drugo lice,
i šta ako ti to prekasno shvatiš
i poželiš da ih vratiš
i pričuvaš za neku drugu zgodu
kad vidiš šta u mojim očima piše,
pa se sneveseliš,
a već je kasno, već si ih pustio da odu?
Ne, nemoj mi reći ni jednu reč više,
bojim se da će i moje reči da poteku
izazvane tvojim
pa će da se sliju u moćnu reku
i da teku i teku...
Tako se bojim
da će iz mene bujica da provali,
da mi neće biti dovoljno sve vreme u našem veku
da iskažem sve što smo do sad otćutali.

Neka tvoje reči odu na tamo neke
očima blizu
a mislima daleke,
na one što imaju raspletene kose,
što uvek slušaju ali retko čuju,
na one što se oblače u Rimu i Parizu,
na one kojima je važno šta će da obuku
i šta će da nose,
na one što se stalno utrkuju...
Na mene ne bacaj reči,
zamisli da ne postojim,
jer ja se bojim, strašno se bojim
da neće ništa da me spreči
jednom kad moja bujica krene,
kad se otkači i provali i dotakne sve vaseljene
koje nam dele sreću i tuge.
Zato te molim, najlepše molim,
zaboravi mene,
ja sam jaka i sve ću moći da prebolim
jer ja nisam i nikad neću
biti kao te neke druge.

I nemoj, nikada nemoj da me tražiš,
čak i ako se osmeliš
pa to poželiš,
čak i ako se na to odvažiš.
Čak i ako ti konačno sine da sam ja Ona,
jedina prava samo za tebe,
ona jedna od miliona
koja ti pruža more tišine
i svu silinu uragana
u istom trenu.
Ne, nemoj da me tražiš,
pusti me da sama svoje dane brojim
dok postojim,
dokle god trajem nekih dana,
dokle god moje vreme curi.
Ne daj da ti misli na tu stranu skrenu,
nipošto nedaj.
Ja se neizvesnosti više ne bojim
ali bih radije da požurim
i da se sakrijem u uspomenu.

Potraži one neke druge
koje su svikle
da nose štikle,
koje samo sa debelim slojem šminke postoje,
koje još uvek ispredaju prazne priče,
koje se još uvek utrkuju da sve vide i čuju,
koje nose samo uzdužne pruge
jer im samo takve dobro stoje,
koje ne pričaju nego se dovikuju...
Mene nemoj,
mene ne traži
jer ja sam samo drhtaj jednog trena,
samo kap rose opijena jutarnjom vlagom,
samo neizrecivo malo parče istine u laži,
i nestalna kao morska pena
od koje sam sačinjena.

Bojim se, strašno se bojim
ako me nađeš
da ćemo zajedno da potečemo istom snagom,
istom silinom,
istom žestinom,
i da ću početi da postojim,
stvarno postojim
od tada pa sve do svog kraja.
Probudićeš moje orkane
i bujice i reke,
moji snovi će da dobiju lice
i da ostvare želje daleke.
Ali, šta je sve to?
Sve će to jednom morati da stane
jer kad tad stane sve što jednom krene,
jer kratak je ovaj ljudski vek
i prolazan poput lepote maja.
A ako me ne nađeš,
ako me nikada ne nađeš,
ja ću imati tebe i ti ćeš imati mene
odavde pa do večnosti, zauvek,
bez početka i bez kraja.

Nije najoriginalniji, niti najlepši, ali me je citat sasvim naježio.

Pod sporim koracima sneg opet ljuto škripi.
Kroz sleđenu pomrčinu nijedna misao ne može da pusti žilicu.
Jasenovi uzalud čekaju vetar.
Ne vide se garava ždrela odžaka.
Zgrušalo se nebo nad Prerovom.
Toplo je samo u kutnjacima zamuklih pasa.
Dobrica Ćosić, Koreni.

Choose your enemies carefully ‘cos they will define you
Make them interesting ‘cos in some ways they will mind you
They’re not there in the beginning but when your story ends
Gonna last with you longer than your friends
-U2

kad vec kazes U2 evo nesto od mene!


"True love never can be rent
But only true love can keep beauty innocent"

"But you can't be numb for love
The only pain is to feel nothing at all"

"The soul needs beauty for a soul mate
When the soul wants...the soul waits"

- A Man and a Woman


"Please stay a child somewhere in your heart"

- Original of the Species

Život je čudo. Riznica voća, otrovnog, slatkog, kiselog i gorkog. Svako od njih je primamljivo. Obično slatko voće izgleda trulo i bledo ili pak zeleno, a ono najotrovnije rumeno i lepo. Zato mnogi izaberu pogrešno i posle ceo život pate zbog lažne lepote.

Ovo sam pročitala na nekom blogu, i ne znam tačno ko je autor

Ja najbolje uvijek izvlačim iz pjesama, ali top3 bi bilo;

You can't win until you're not afraid to lose (Bon Jovi - Just Older)
I guess I'd rather die than fade away (Bon Jovi - These Days)
Life's a journey, not a destination (Aerosmith - Amazing)

to je tako...

ne pravi od tuge nauku...

mami svetlo na sledecem bregu...

"Često, nisam zapravo čuo što je govorila. Gledao sam njezine noge. To je bilo vrlo utješno.
Ponekad su tamo bile malene modrice... ili tragovi gume od čarapa.
Tako sam znao da je stvarna."

Goran Petrović, Atlas opisan nebom.
"Pedeset dva sastojka

Za osam amajlija protiv svakog zla i nevolje potrebno je imati:
iz levog oka odraz slova Alfa,
manji krug što stvara vilin konjic na površini vode,
između dva prsta nežnosti cvetnog praha,
kao nokat palca ljuspicu svoda,
kraći šum rasta mladice tise,
večnu zabranu okretanja,
srazmerno sebi snage semena,
duplo nade,
par krila od lepog sna,
pod mišku prhtaj goluba,
krstinu uglova gledišta,
tren kad se na duge trepavice spusti pahuljica,
koliko može da stane u usta ljubavnih reči,
nozdrvu mirisa majčine dušice,
po dobar uzdah od sva četiri vetra,
što više prolećne svetlosti,
nemerljive upornosti tajne,
bilo koji deo duge,
pola čaše sjaja belutka iz potoka,
dva sastojka koja se možete setiti samo na dan pravljenja amajlija,
odoka boje dnevnog leptira,
svežanj magije ključeva,
zrnce šuškanja skarabeja,
srednje jačine zvuk truba anđeoskih,
jednu stalnu pomisao na vlagu prepona,
po želji pesme zrikavca,
kovrdžu dima od kućnog ognjišta,
navrh noža plamena,
pedalj dužine vlakna oblaka,
iver bleska munje,
običnu kapljicu znanja vode,
dokle može da se vidi let sokola,
vertikalu bar do pete nebeske sfere,
u drugu nozdrvi mirisa zemlje,
smeha, nikad dovoljno smeha,
za naušnicu zuj pčela,
dok se između stablima ne izgubi pogled na šumu,
kočopernost trave zvane prkos,
naramak popodnevnog hlada smokve,
nisku cmoketića,
malčice buke dnevnog razboja,
na dlan toplote paperja,
širi zamah strukom bosiljka,
veštinu posmatranja kvadrata,
oko svega opis kruga,
i iz desnog oka odraz slova Omega."