E ovako, videla sam da ovoga nema. A verujem da i vi mozda pisete neke price, ili tako nesto. Nije bitno koliko je to dobro, da li ima kompoziciju, mogu da budu i samo nabacane misli, bitno je da smo to MI pisali. A mislim da je lepo deliti svoja dela, pokupe se kritike. Mozemo i ovde da ih pisemo, malo da popravimo ono sto se drugima ne svidja, i tako to.
Posto sam otvorila temu, prva cu postaviti pricu. Skoro je napisana, nije nista narocito, ali draga mi je.

PROSJAK

Lutala sam ulicama, vec trecu noc za redom. Nije bilo nikoga.. Samo jedan prosjak, samo on je bio budan u to vreme. Lezao je na podu, umoran, prljav, vise nije imao snage da govori. Protrcala sam pored njega, nemajuci snage da ga gledam duze od par sekundi. Saplela sam se, ali nastavila sam da trcim. Podigao je glavu kada je cuo bat mojih koraka, osetila sam njegov pogled na ledjima. Znala sam da on zna da sam ja veca skitnica od njega, znala sam da on sve zna, sve oseca, sve vidi.

Bila sam veca skitnica, bio je u pravu. On me je poznavao bolje od svih mojih prijatelja, bolje od mojih roditelja. Da, taj prosjak me poznavao bolje od bilo koga, a nije cak ni znao moje ime. Znao je da bezim od obaveza, istine, krijem se u sopstvenim lazima. Odlazila sam iz svog grada, vise puta. Ali kad god bih se vratila, videla bih ga. On je imao svoj dom, ljudi su ga znali. Ja sam bila beskucnik. Bez porodice, bez doma, bez sebe. Znala sam da je taj njegov pogled bio pun sazaljenja, taj pogled mi je govorio vise od reci mojih roditelja, vise od reci mojih najblizih. Ali i dalje nisam mogla da ga gledam. Nastavila sam da trcim, trcala sam, nisam osecala umor, i nekako sam se ponovo nasla u istoj toj ulici, i opet ga ugledala. Razmisljala sam da stanem, ali bolelo je. Nisam mogla. Krenula sam da uradim isto sto i prosli put, ali uhvatio me je za nogu i nije mi dao da nastavim. Privukao me na pod, a u nozdrve su mi se uvukla isparenja alkohola, miris duvana, ali opet neki slatkasti miris starog. Njegove, od hladnoce ogrubele sake, cvrsto su se obavijale oko mojih zglobova. Nisam cak ni pokusala da se isrgnem iz tog stiska, znala sam da mi nece naskoditi. Pustio me je, i naslonio sake ne moje obraze, privukao je moje lice skroz uz svoje, i gledao me svojim krupnim plavim ocima jako dugo. Oboje smo cutali. Ja, jer nisam znala sta da kazem, a on jer je mislio da su sve reci suvisne. I bile su suvisne. Cinilo mi se da je prosla vecnost kada me je pustio. I blago se nasmesio. Ali nisam zelela da idem, prvi put sam osecala kako ne moram da idem, i ostala sam. Celu noc sa prosjakom, na ulici, na hladnoci. Ljudi su prolazili, i cudno nas gledali. Nas dvoje, na zemlji. Mene u odeci sa prijema na koji nisam zelela da idem, a na koji su me terali da idem. I njega u pocepanoj odeci, prljavog, sa stakama, ali srecnog.

Zaspali smo tako. I kad sam se probudila, on vise nije disao. Nisam osecala da se njegovo nezgrapno telo pomera, a nisam ni osecala njegov dah na svojim dlanovima. Podigla sam glavu tog coveka kome nisam znala ni ime, i lagano je polozila na svoje krilo. Obavila sam mu lice dlanovima, bas kao sto je on noc pre toga moje, i dugo sam razmisljala. Ljudi su prolazili, neki cak ubacivali novac u njegov sesir, ali niko nije osecao ono sto sam ja osecala, niko nije ni primetio da je on mrtav. Svi su oni mislili da je bio bolestan, pijan, niko nije ni razmisljao da je taj covek bez reci promenio neciji zivot. Niko nije ni pomislio da je taj covek koji je lezao u mom narucju ucinio da ja postanem ono sto sam zelela. Jos cvrsce sam ga zagrlila, toliko cvrsto da je pocelo da me boli. Njegovo mlitavo telo lagano sam ljuljuskala u svom narucju. Nisam zelela da ga pustim. Polako, sasvim polako sam pribila svoje lice njegovom. Njegovo telo postalo je hladno. Pribila sam ga uz sebe, jos cvrsce. Pocela sam da placem, nisam vise mogla da izdrzim. Ljudi si prolazili, i gledali moje lice koje se grcilo u bolu. Skrstenih ruku prolazili su pored nas, zbunjenog pogleda. Neki od njih su u sopstvenoj sablosti zastajali, i malo duze gledali u nasa, u bolu, isprepletana tela. Vise nisam obazirala na njih. Cekala sam nesto, a nisam znala sta. Osecala sam kako vetar siba u moje obraze. Bolelo me je. Sve me je bolelo. Svaki deo mog tela bio je toliko napet, da me i najmanji pokret unistavao. Odlucila sam onda da se ipak ne pomeram. Ostacu tu, bas tako, obavijena oko svog prijatelja. Nisam imala nijednu drugu zelju nego da ostanem tu. Jutro je vec odavno proslo. A mi smo sedeli tako. Osecala sam se kao da ce me vetar svakog trenutka oduvati, i zato sam se sve cvrse drzala za svog prijatelja. Znala sam da cu ostati sama tu. Pomirila sam se sa time da cu uvek biti sama. Kao da me tracak Sunca, koga vise nigde nije bilo, taknuo po licu, pa onda nestao. Cula sam lupkanja kapljica oko mene, ali nisam ih osetila na svojoj kozi. Ne, vise nista nisam osecala. Pocela je da pada kisa, i nije prestajala. A ja sam u sebi, kao molitvu, ponavljala dve reci: ''Proci ce, proci ce.''


Svaka kritika je vise nego dobrodosla.

Hm ... prvo jako mi je teshko da komentarishem ... ali ovako ... Nije ono shto je po mojoj volji ovo shto sam chitao. Kada to kazem mislim onako zanrovski mi ne lezi. Pa ne znam koliko mogu biti objektivan i koristan. Siguran sam da bi ovo impresioniralo sve zive nastavnike i profesore knjizevnosti. Sto bi bila kao pohvala za ovo shto si napisala. E sad, nikako mi se ne svidja momenat kada on umire. Tachno nisam u stanju da objasnim zashto je to tako ali da probam. Previshe mi je nekako dramatichan trenutak, nekako mi nije bio pitak i potreban, nekako filmski. E sad shto se tiche onoga kako si ti meni kao onome ko je chitao prinela stvari to je uradjeno dobro. Mislim da sam mogao da osetim i ulicu i njega i tebe. Eto to je bilo josh neshto shto je delovalo lepo. I za razliku od mene ti si pismena. Ali to meni i nije tako vazno.

Super tema. Ja pisem ali na blogu. Eto mogu neshto kopirati ovde.

E hvala. Ovo je zapravo prvi put da se neko potrudio da prokomentarise kako valja, a jos tebi zanrovski ne lezi. Ovu pricu sam menjala vise puta, tako da ne znam koliko sam u stanju da je promenim jos jednom. Videcu.
Hvala ti.
Znam da pises na blogu, citala sam nesto. Ali posalji i ti ovde ono sto mislis da treba.

A sta je ovo za pismenost? :-P

Pa nisam pismen kao ti kao sto sam rekao. Ih pa nema nikakve potrebe da menjash prichu
ona je tvoja i takva.

aaah....suuuper tema!....imam materijala.......al je moj problem shto nikako da se odluchim za temu...to je frustrirajuæe!...meni netko treba prvo odrediti temu..pa da se ja mogu žaliti na temu..i htjet neku drugu...onda si ja naðem temu...al ovako mi to nikako neide..uzas!...frustrirajuæe!
shto se tiche flowerchilda....odlichan sastavak ...stvarno odlichan...iako sam ja neshto ala Charlie shto se takvih sastavaka tiche...al sam ja u stanju gotovo pa sve prochitati...pa mi je tvoj sastav jednostavno...lijep...lijep..na nachin..na koji je lijep...

Quote:

I za razliku od mene ti si pismena

hahah... :lol!:
...charlie tvoji postovi su...auuuhhhh....huhh...hmmm...ummm...........wordless

help sa temom...dajte prijedloge...

A imam ja tako tripove, pa menjam po 5 puta dok mi se barem malo ne svidi, i tako.
Hah, ovo za pismenost jos uvek unosi konfuziju. Mislim, izledas pismeno. A i ono sto sam procitala je odlicno.
chili_tapper, hvala.

Epa onda sam se popravio.

Chili nadam se budes nashla temu

aaaa....dajte nijedna nije kako spada...dajte vi prijedlog...pa chete mochi rechi da ste i vi sudjelovali...aaajde....help..prijedloge na sunce... :help:

Hahaha. Ne znadem ja kako mogu pomoci. Samo pocni da pises. I doci ce tema. Hajde, hajde. Otvori Word i kreni.

daaajte....bash ste neki frendovi...pa di vam je mashta...ja svoju imam ...al se sama svaðam sa svojom mashtom....ajde ajde.....teeemaaa....dajte...moze biti i neka vesela...i drugachija....kmeee

Aaaah. Pa kako da ti mi pomognemooo. Moras sama, bre. Hajde, hajde. Nemoj da se svadjas sa mastom, pusti je da radi ono sto hoce.

E ovako...Ja imam nekoliko stvari koje nisam ni izbliza zavrsio a voleo bih da ih okacim,samo mnogo su velike...postoji nacin da ih nekako okacim,pa ako neko hoce da procita,da skine...help...

Pa recimo ovako, nadjesh neki sajt za uploadovanje fileova ima milion takivih.
E onda samo postavish ovde na temi link od fajla i ko voli izvoli.
A ako ti treba neka dodatna pomoch javi mi na PM.

Hvala Charlie..kao i uvek bio si od velike pomoci..e pa ko voli epiku...pomalo istorije ali ponajvise mastu ali imalo ozbiljnije teme neka ovo pogleda,procita koliko moze...nije zavrseno...pa mi javite sta mislite...

[You must be registered and logged in to see this link.] bitka.rtf.html

A ovo je malo modernije...takodje nezavrseno...treba da ima formu romana...to jest..sam njegov pocetak....
[You must be registered and logged in to see this link.]

Ajde pa mi obavezno javi sta mislis...e da prepuno je gramaticih gresaka...ali to nije vazno...nisam mogao da ispravljam...

E bash super shto ima gramatichkih gresaka ja sam obozavaoc istih

Nemoj da se sekirash, samo sada sam na poslu pa ne mogu download
ali kada dodjem kuchi pogledachu.

ok...ja sam sebi odabrala temu za taj sastavak....tj...VALJDA...sam odabrala temu....and here we go...evo mojih problema.......ahhh..kmeee.....sjekiram se...

btw vooja super sastavak..onaj za download....bash mi je cool(o micek,zvucim ko jadna pubertelija!)!

Mozes downloadovati i prvi...samo kopurajurl...meni je prvi mnogo drazi..jer mislim da je kompleksniji...Hvala na pozitivnim kritikama ali slobofno me kudite..hehehe..a i ne morate..hehehe

Vojo, sad cem i ja da idem da vidim.
A chili_tapper, sta si izabrala, ako se sme znati?

Flowerchild...hmm...ja dugo pisem... dugo,dugo...narocito dnevnik. smatram da je to moje najvece delo... pisem i prozu, i pesme (kad mi naleti inspiracija)...
ova prica, o prosjaku, koju sam upravo procitala, mi se svidja... dopada mi se ideja, imas stil, to mi se veoma svidja...sve je na mestu... uspela si kao pisac, da me uvedes u pricu, da osetim kako i ja lezim na ovom asfaltu, kako kapi kise padaju oko mene (i na mene ), ali... fali tu jos "ono nesto" da bi bila mnogo dobra. a vec je dobra... dakle, mislim da ne trebas praviti neke izmene, vec trebas uneti nesto jos....malo informacija si dala...
sve najbolje, samo nastavi da pises!

Eeej, i ja pisem dnevnik.
A za pricu, hvala na komentarima. Razmisljala sam o tome da dam vise informacija, pa sam odustala, mislila sam da ce mozda biti zanimljivije ako se zna sto manje podataka o njenom problemu. Jos cu videti. Hvala punooo.

A hocemo imati prilike da procitamo nesto tvoje?

ee sorry shto maalkice kasnim...
me toliko mi je super krenulo da je to fantasièno...evo pri kraju sam....pa æu stvit tu na forum......evo reæi æu temu kad stavim..onda æu i objasniti...malo poduže..hehh...

Eeeej, pa to je super. Ali nemoj da nam objasnjavas, osim ako bas ne zelis, bolje je da mi to sami dozivimo.
''Umetnikovo je da stvara, ne da govori''-Gete

ok slazem se sa Flowerchild

Pa Ana zanimljivo ... chekamo da vidimo shta si uradila ...

Ahaha, meni je ovo zvucalo jako smesno, iz nepoznatih mi razloga, kao: Okay, zapravo se i ja slazem sa Flowerchild.
Ljudi, htedoh da vas pitam? Je li neko od vas ikada pisao dramu?

MJESTO VIŠE


Kvragu i proljetna kiša....stvara lokve...ja sam bosa...i noge mi se moèe u lokvi proljetne kiše...Vrtjelio se u Ivinoj glavi...i Iva se vrtjela skupa sa tom mišlju u njenoj glavi-koja se vrtjela skupa sa Ivom...OK...
Iva otvori oèi...u redu-sanjala je..valjda..ali otkud tabani i lokva? Pogledala je u podnožje kreveta...
Naravno,kako predvidljivo...Jinx je ležao u podnožju Ivinog kreveta..pored Ivinoh nogu-i lizao joj tabane..Jinx je Ivin pas..vajmarski ptièar od jedva 7 mjeseci..Iva ga je udomila prije mjesec dana.
Našla ga je na cesti..još je bila zima..poznat scenarij-kartonska kutija sa priglupim natpisom...iva ga je ponijela kuæi..Ivina majka Maja nije baš bila oduševljena ali su ga zadržali-tko bi mu odolio?

''Što je Jinx...? Ide ti se u šetnju?'',upita Iva Jinxa...i naravno,kao i uvije odgovor je bio isti,kao i svakog jutra..''Pa Iva,mislim,veæ je 8:30...moj mjehur nije lonac od 2 litre!'' reèe Jinx umiljatim i uvjeravajuæim glasom...Da,Jinx je znao govoriti...tj. samo ga je Iva èula i razumjela,iako je Jinx razumio sve,sve ljude i sve što govore..i bezbroj puta im se obratio ali bezuspješno-ne èuju ga...nitko..osim Ive...
''OK..èekaj da ustanem,i obavim higijenu..'' Iva krene u kupaonu..''OK Jinx van iz kupaone,idi hladiti trbuh na parket u moju sobu..''Jinx izaðe oduševljen idejom..legne na pod,raširi sve 4 i duboko izdahne..

''Let's see..what do we got here..èetkica za zube...i pasta.Idemo oprati zube''..Dok je prala zube Iva je razmišljala o sebi...Što ona uopæe radi na planetu,zašto je ovdje..prošla je letimièno kroz svoju kratku povijest.''U redu,roðena sam 15.1.'93..u Zagrebu..išla u vrtiæ sa još hrpom klinaca..s kojima još i sada ide u gimnaziju..da,preskoèih svoju Osnovnu školu...u redu,osnovnjak...sve super..par dobrih frendica... bad guys..ok profe..super ocijene...sve u svemu dobro...sad sam u gimnaziji...Zagrebaèka 5.gimnazija..vraški teška....1.a...super ekipa..ali samo ekipa..nikakva ozbiljnija dogaðanja i prijateljstva...za sad sve ok....profe,ocijene,ekipa...Nadalje,stanje u obitelji...tata radi,mama radi,Jinx,brat Noa koji æe u zimi navršiti 16...ide skupa s Ivom u razred-oduvijek...èak se i poprilièno dobro slažu...Tko bi rekao..''... Iva je još neko vrijeme razmišljala o tome. Zaèuje lupanje repa o vrata...to je znak da je Jinxu gusto..''Evo meee!'',prodere se Iva i ispljune ostatak paste iz usta.Navuèe hlaèe i majicu i istrèi iz kupaone,sleti niz stepenište,uzme jabuku,sleti niz drugo stepenište,uzme jaknu,sleti niz treæe stepenište,obuje Starke,pozove Jinxa,shvati da joj je Jinx iza noge,pretraži džepove i torbe u potrazi za mobitelom,shvati da je zaboravila mobitel,pretrèi 3 stepeništa,uleti u sobu,uzme mobitel i slušalice,izleti iz sobe,stane disati,uzme zalet i preskaèe ona 3 stepeništa i stvori se pored vrata gdje je Jinx veæ šizio...''Kvragu i lift?..Nema ga kad ti treba!'' požali se Iva,uzme povodac za Jinxa potraži i naðe kljuè,izaðe van zaboravivši na Jinxa,otvori vrata i Jinx munjevito izleti do obližnjeg grma...Iva zakljuèa vrata i njih dvoje krenu u šetnju.

''Vjeruješ li u sudbinu?'' upita Jinx Ivu nakon poduže tišine..Iva se isprva nasmije...pa se zamisli...pa se nasmije pa upita:''A otkud tebi molim te lijepo to o sudbini?''....tišina...''Proèitao sam u novinama neki dan,na onima po kojima bih ja kao trebao vršiti,jel,nuždu..al su mi prezanimljive za takve stvari-imaju dosta pouènih èlanaka''.''Ok,želiš li reæi da se ja trebam ujutro dizati i tebe šetati samo zato što su novine prezanimljive za kenjanje po njima?'' upita Iva znatiželjnim glasom koji je imato prizvuk frustacije.''Paaa..u neku ruku.Ali da nema tih novina mi sada nebi vodili ovaj intelektualni razgovor''-pokušavao je Jinx izvuæi situaciju.''U redu,kako god..Ne vjerujem u sudbinu...U takve stvari ljudi poènu veæinom vjerovati kad ima se nekakve gluposti poènu dogaðati-tako ja na to gledam''..Šetali su po Savskom nasipu..uz samu rijeku...Savu.To JE bilo zabranjeno,ali je i zabranjeno pušenje na javnim mjestima pa se toga nitko ne pridržava...Približavali su se obližnjem potoku koji se ulijevao u Savu.Tamo se èesto okupljaju nepoželjni ljudi,društvu nepoželjni ljudi,luðaci.Psihièki bolesne osobe
Iz obližnje umobolnice Jankomir.Ili oni ili narkomani na lijeèenju iz iste bolnice..Èešæe ovi drugi,narkomani...
Što su se više Jinx i Iva približavali to je oèiglednije bilo da je ondje ''ona'' grupica ljudi...Narkomani,na lijeèenju koji su imali dopust za šetnju.Ali su to iskorištavali na krivi naèin. Iva je i sa udaljenosti od 100m vidjela vreæice u rukama dilera..bijeli..prah.Novèanice se broje.Jupi.Jinx je zastao.Nije htio onuda proæi.Bojao se.Iva ga je požurivala i rekla mu da ako idu po nasipu,uz rub rijeke da æe ih zaobiæi na pristojnoj udaljenosti.Jinx se malo ohrabrio.Krenuli su malo žurnije.Koraèali su tik po rubu nasipa..Iva je jedva održavala ravnotežu da ne padne u rijeku..A rijeka je imala jaku struju.Iva je naèas gledala kamo hoda, a na èas u skupinu ovisnika i dilera meðu njima..Jedan meðu njima je bio njenih godina,valjda.Digao je pogled prema njoj.Pogledi su ima se na èas susreli..Iva se naèas sledila ali je zadržala pogled dovoljno da uoèi u kakvom je katastrofalnom stanju taj deèko bio.Pogled je vrištao, umirujuæe''propadam,pomozi mi!'' ili tako nešto...objašnjenja su nepotrebna..
Taman kad su ih prošli i kad je Iva odahnula zaèu se šuštanje u travi i neko mrmljanje..''Shit!'' pomisli Iva!..naravno, Jinx je propadao kroz busenja trave ravo u rijeku..Iva skoèi za njim. Dovraga,nije se mogla obuzdati,a i Jinx je ipak neplivaè,iako je i sama Iva posustajala u vodenoj bujuici oko sebe,ali je ipak imala Jinxa u jednoj ruci.''Khljak! Oooo Utopit æu se!'', Jinx je vrištao od panike i jada!..Iva se borila sa prokletom strujom.''Dovraga zašto mi u bazenima ne vježbamu plivanje u ovim uvjetima..fuækaš stilove plivanja kad ti život visi!'' Jadala se sama sebi.Osijeæala je da posustaje.Poèela je dozivati nekoga u pomoæ...''Help! Upomoæ! Ovdje dolje! Rijeka!''..nakratko je uspjela izvuæa glavu iz mutne vode.Zaèula je neke glasove..Peko deranje,dernjavu.Ugledala je ispred sebe granu koja se protezala s obale.Pokušala je zadržati smijer struje i uspjela se nekako uhvatiti za tu granu koja samo što nije poknula i odvojila se skupa sa Ivom i Jinxom koji su ovisili o njoj..I KRC..grana pukne..i krene nizvodno.Nakon prijeðena 4 metra se naglo zaustavi,kao i Ivino srce.Grana poène iæi prema obali.Kao da ju nešto vuèe.Iva se pokuša osvrnuti.Da vidjela je onog deèka onog èiji je pogled govorio ''propadam,pomozi mi''.Sada je Ivin pogled to govorio,pogled onog deèka je izgledao ipak bolje od Ivinog.Bojala se.Što æe joj uèiniti.Naravno,ipak je bila sretna jer se NETKO našao i priskoèio u pomoæ.
Na obali su,na blatnom pijesku ili na blatu,noitko nezna. ''Hej,jeste dobro?'' Upita neznanac polumrtvog glasa.''Da,hvala ti,neizmjerno.'',zahvali Iva još u šoku nemilog dogaðaja.Od povlaèenja grane je imao golem prorez posred unutarnje strane šake.Suze su mu se slijevale niz lice,ali bez popratne grimase na licu i bez iakavog zvuka...Trpio je neizmjernu bol.I Iva takoðer.I njoj se èinilo kao da ima toliki procijep na ruci.Ona je imala i grimasu na licu i gotovo je ispuštala bolne krikove,ali nije imala niti ranu niti suze. Nekako je uspijela ponuditi deèku pomoæ radi rane...''Ne u redu je..to æe mi sestre u boln...'',naglo je zastao,pognuo glavu.Iva je shvatila,tj.èula (odavno je shvatila) da je i on iz bolnice ali joj to nije odveæ smetalo.Nastala je tišina.Jinx je nešto mrmljao u polušoku.Mladiæ se ozmeškoljio kao da æe krenuti,otiæi.Iva je polako dolazila k sebi. Odjednom joj pitanje doðe na pamet,i ona ga bubne:''A gdje su oni ostali?''..''Huhh..ma nije im se baš svidjela moja ideja za priskoèiti tebi u pomoæ-pa su se razbježali.Ali molim te da ovo ostane meðu nama,ovaj dogaðaj ok?''
''Naravno,i beskrajno ti hvala..Neznam kako da ti se odužim...Ako budeš ikada nešto trebao nazovi''..i uzela je šaku onog blata i napisala mu svoj broj mobitela na njegovu jaknu..''Hehh..hvala prepisat æu ga èim doðem u bol...ummm''-kratki osmijeh zamijenila je pognuta glava.''U redu je,sretno ti bilo!..I ne zaboravi mi se javiti ako nešto krene u krivom smijeru..Ili ako neæeš imati pametnijeg posla..''reèe Iva.
Veæ se okrenuoo i požurio u smjeru bolnice.

Iva je ostala sjediti na pijeskovitom blatu pored rijeke i Jinxa koji je samo buljio u Ivu.
''Dovraga,nisi ga niti za ime pitala''prijekorno joj dobaci Jinx.
Iva ga samo pogleda.Pogled je bio sasvim dovoljan.

ok...now...u kratkim crtama...hmm..mozda po tome i nastavim onaj svoj jelte,''projekt'' od knjige...iso je bilo nesto na tu temu,ovo bi zaprao bio odlièan poèetak,baš ono što sam trebala,a nesvjesno je došao......ahh volim svoju maštu!

btw ima mala gomila pogrešaka...who cares....

sad kritike na sunce!...i na noænu uliènu rasvijetu!